Author Archives: Olja Denčić

“Okean u oku” Danijela Knez

okean u oku

Ovo je knjiga koja je nekako uspela da ispadne “lekovita”, a da ne spada u self-help literaturu. Kad sam već ovo napisala u prvoj rečenici, moram da kažem da nisam od onih koji rešenje problema traže u knjigama samopomoći. Ne zato što mislim da u tome ima nešto loše, niti da greše ljudi koji to rade, već jednostavno, to kod mene “ne pali”. Ono što “pali” je neka umirujuća energija koju osećam dok čitam neku knjigu, a ona me navede da neke rečenice iz nje prihvatim kao “Sveto pismo”. E, baš to se desilo sa knjigom Danijele Knez “Okean u oku“!

Continue reading

Tagged ,

Zašto ljudi pišu knjige + 15 odgovora Orhana Pamuka na to pitanje

typewriter-1248088_960_720

Ljudi su uvek imali potrebu da pišu. To nije tekovina savremenog doba, samo je upravo ono donelo pregršt novih mogućnosti za beleženje svojih misli. Mnogo je lakše kuckati na tastaturi lap-topa, nego grebati kamenom po zidovima pećine, zar ne? Ne znam samo šta neki danas imaju protiv “inflacije” pisaca?

Continue reading

Tagged , , ,

“Ja, bot” Bojan Medić

ja bot

Nama koji živimo u Srbiji je malo muka od reči “tranzicija”. Dobro smo je mi osetili na svojoj koži, a bez obzira na to što su nas ubeđivali da smo sa njom završili, mi nekako i dalje tranzitiramo. Zato sam pomislila da će mi knjiga “Ja, bot“, koja je zapravo zbirka “tranzicionih priča”, biti dobar podsetnik na vremena prošla koja se još protežu do vremena sadašnjih. Nisam se prevarila.

Continue reading

Tagged ,

Serijal o “Groblju zaboravljenih knjiga”, Karlos Ruis Safon

senka vetra serijal

Senka vetra“ je jedna od onih knjiga koju kada pročitate pomislite kako ništa slično niste čitali do tada. Nije da ih ima puno u kojima možete da nabasate na „groblje zaboravljenih knjiga“, pa zato i jeste logičan takav zaključak. Prvi put sam je pročitala pre nekoliko godina i zahvaljujući njoj svrstala Karlosa Ruisa Safona na listu pisaca kojima ću se vraćati, ali i na listu mojih omiljenih Španaca, među kojima su Pedro Almodovar, Salvador Dali, Havijer Bardem, Aleks de la Iglesija.

Continue reading

Tagged , , , , , ,

“Anđeo Vardaris” Alma Mladenović

andjeo-vardaris

Moje putovanje kroz Solun u hladnim jesenjim danima, dešavalo se zapravo u Beogradu. Tamo je sigurno bilo sunčano, dok je u mojoj sobi i u gradskom prevozu bilo prilično tmurno, dok sam čitala knjigu “Anđeo Vardaris“, koja se događa baš u ovom divnom grčkom gradu. Priznajem da sam imala predrasude, valjda su nam ih toliko duboko ugradili, da svako delo koje nije potpisao Dostojevski, Markes, Pamuk, Ljosa, Bulgakov i da ne nabrajam dalje, prihvatamo sa rezervom misleći se da između njegovih korica nećemo naći ništa posebno. E, pa nije tako, još jednom sam se uverila.

Continue reading

Tagged , , , , , , ,

“Čudan osećaj u meni” Orhan Pamuk

cudan-osecaj-u-meni-orhan-pamuk

Kako početi pisati o knjizi koja se završava rečenicom “Na ovom svetu ja sam najviše voleo Rajihu“, koju izgovara Mevlut Karataš, ulični prodavac boze, a ovo delo je upravo priča o njegovom životu? Posle gotovo šesto strana jednog raskošnog romana, koji ima mnogo slojeva, i dalje me fascinira sposobnost Orhana Pamuka da tako jednostavnim rečenicama opisuje tako jake emocije i na taj način ga završi. Pritom se radnja odvija od 1968. do 2012. godine i možete misliti šta se sve u tih 44 godine dogodilo u životu glavnog junaka i njegove porodice, kao i u samom Istanbulu u kome on živi!

Continue reading

Tagged , , , , , , , , , ,