“Rođeni zli” Dušan Nedeljković

Volim knjige čija se radnja odvija na beogradskim ulicama. Valjda je to stvar prepoznavanja svake fasade, krošnje starog drveta, ili cveća na terasi na petom spratu u koju stalno buljite dok prolazite tim krajem. Ima i do stvaranja mentalnih slika, kako bi to rekli stručnjaci, onoga što čitaš. Oni koji vole knjige to rade stalno, ali naravno da knjigu u kojoj glavni lik posećuje groblje u Barseloni, ne mogu da “vidim”, kao onu čija radnja je smeštena u moj rodni grad. Eto, to je razlog prvi zbog koga sam uzela da čitam knjigu “Rođeni zli“.

U ime svih Beograđana i onih koji ovaj grad osećaju kao svoj, bez obzira da li su se rodili u njemu, moram odmah da razjasnim da naziv knjige ne insinuira da smo svi mi pomenuti zli. Odnosno da je u Beogradu posejano neko seme zla iz kog smo svi ponikli. Ma ne, tu su zle samo neke čike koje vole da se igraju sa tuđim životima, bez trunke griže savesti, samo da bi od toga doooobro zaradili. E to vam je taj marketing!

Nadam se da me sada neće razapeti vlasnici marketinških agencija što im blatim profesiju, ali ja samo iznosim činjenice a to su da se glavni likovi u knjizi Ivan i Bugi bave ovim poslom i da za ostvarenje cilja, čitaj dobre marketinške kampanje, ne prezaju ni od čega. Srećom nije se Dušan Nedeljković rasplinjavao u materiji, jer bi u tom slučaju ova knjiga prerasla u udžbenik, ali iz nekih primera koje je lepo upakovao u “fabulu radnje” može da se puno toga nauči. Neću da vam otkrijem sve, uzmite knjigu, pa pročitajte. Samo ću malo da nagovestim kako su mediji moćno oružje koje marketinški magovi koriste čak i da “properu na ruke” nečije ubistvo.

Priča o drugarstvu između Ivana i Bugija mi nekako nije legla. Iako pisac navodi gomilu razloga zašto su oni najbolji prijatelji i na kraju, poslovni partneri, meni od početka to liči na neku izveštačenu simbiozu. Trebam ja tebi, trebaš ti meni i trpećemo se tako sve dok se u nama ne sakupi toliko prezira prema onom drugom da ćemo učiniti sve da se jedan drugome us***mo u život! To se na kraju knjige i potvrdilo i to kako bi drugačije, nego kada su se neke žene umešale u priču. I to ne jedna, već dve! Prva je Maša, o kojoj je Ivan pola života maštao i pevao u osami “Moja zubarka je vrlo dobra devojka”, jer ona to i jeste, mislim zubarka, ali ne dobra devojka. Druga je Tamara, opasna i prezgodna gradska devojka, koja je mnoge muškarce zavela, u stalnoj potrazi za onim koji će da je zadovolji, mislim seksualno.

U romanu “Rođeni zli” postoji i teška priča o Ivanovom komplikovanom odnosu sa majkom, koja se teško razboljeva, ne morate ni da pogađate, od kancera i umire, a on totalno izmešten kakav jeste, nije u stanju ni da je kako dolikuje ožali.

Ovo nije knjiga za “vrele letnje dane na plaži”, kako bi vam možda i preporučili neki ženski magazini, ali svakako jeste za “vrele letnje dane na gradskom asfaltu”. A ima samo 200 stranica i veliki font, tako da ćete je, ako imate luksuz da nekoliko sati odvojite za čitanje, pročitati u jednom danu.

Izdavač: Laguna

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *