(Ne) sudi o knjizi na osnovu korica

Englesku poslovicu, koja u originalu glasi “You can’t judge a book by its cover”, sigurno su bar jednom čuli fanovi popularne serije “Očajne domaćice”, čiji sam i sama bila neredovni gledalac, zato što se tako zove 77. epizoda. I kakve to ima veze sa temom mog posta? Pa nikakve, samo mi je bio zanimljiv podatak koji sam iskoristila za ono što se u novinarstvu zove “mamac”. Ako sam vas namamila da nastavite sa čitanjem, onda je red i da vam otkrijem da je tema ovog posta važnost korica u izboru knjiga.

Kada je neki mudar čovek na ostrvu smislio pomenutu izreku “Ne sudi o knjizi na osnovu korica”, sigurno je bio podstaknut činjenicom da su neki pravi dragulji svetske literature toga doba, bili napisani na neuglednom papiru lošeg kvaliteta, a na dizajn korica se nije obraćala pažnja. To je verovatno i povezano sa tehnološkim mogućnostima, koje u to vreme nisu mnogo odmakle od Gutenbergove prese. Shodno tome, ljudima je moralo da se objasni da iako te knjige nisu “lepe na oko”, u sebi kriju pravo literarno blago. Naravno, ova poslovica je imala preneseno značenje i na mnoge druge segmente života i služila je, kao što i danas služi kao upozorenje da ni o čemu ne treba suditi isključivo na osnovu njegove spoljašnjosti.

U doba savremenih tehnologija u kojem mi živimo, istinitost ove tvrdnje je bar što se tiče knjiga, dovedena u pitanje. Sa pojavom interneta i digitalne umetnosti, koji prevashodno barataju sa vizuelnim kao glavnom tehnikom, omot knjige postaje veoma važan. Tome doprinosi i hiperprodukcija knjiga u kojoj nova izdanja moraju da se nekako izdvoje. Kako će drugačije nego vizuelnim identitetom. Ukoliko niste ušli u knjižaru da kupite neko delo koje je napisao Dostojevski, Markes, Nabokov, pa vas ne bi bilo briga ni da je na korici fotografija njihove babe, sigurno je da ćete se među gomilom novih naslova, odlučiti da uzmete u ruke i pogledate onu čija vas korica privuče. Zbog toga je oprema knjige i njen najvažniji deo korice, nešto čemu se u svetu danas pridaje velika pažnja. Ne mogu da kažem da nije tako i kod nas, ali je činjenica da u ponudi naših izdavačkih kuća možete da nađete tek poneku knjigu koja će vas osvojiti izgledom.

korice knjiga

Umetnici koji se bave dizajniranjem korica knjiga kažu da je osnovno pravilo u njihovom radu da ilustracija na omotu korespondira sa sadržajem. Dobro jasno je i nama laicima da na “Razum i osećajnost” nikom neće pasti na pamet da stavi praseću glavu! Ipak, čini mi se da u mnogim slučajevima ilustrator ne ide dalje od kratke recenzije knjige na poslednjoj strani, pa u skladu sa tim smišlja korice. Ne znam, meni se čini da bih ja prvo pročitala celu knjigu, izdvojila ključne pojmove, kao i emocionalna stanja koja sam proživljavala čitajući, pa onda u skladu sa tim pravila neku simboliku, čak ne ni dovoljno jasnu. Ako je veza između sadržaja i korice knjige suviše očigledna, mene čak može i da odbije. A posebno me odbijaju one koje, kao vrhunac nemaštovitosti ili možda lenjosti autora, imaju na koricama neku ženu. Tako je najlakše, u svakoj knjizi ima bar jedan lik žene, pa čak i u Orvelovoj “Životinjskoj farmi”!

U ovoj našoj maloj Srbiji gde svetski trendovi stižu sa malim zakašnjenjem, ipak ima autora koji su davno pre interneta shvatili da dobra korica prodaje knjigu, a pisca čini prepoznatljivim. Zato je valjda Mirjana Bobić Mojsilović odlučila da na koricama svih njenih romana budu slike koje je sama naslikala. Nema šanse da iko od nas kad uđe u neku knjižaru i još iz daleka ne primeti gde je “ćoše” ove spisateljice. Ljiljana Habjanović Đurović je veoma jednostavnim dizajnom korica svojih dela, takođe uspela da bude prepoznatljiva što mnoštvu njenih obožavalaca olakšava posao kada požele da kupe neko njeno delo. Znam da ne smem da ne spomenem Milorada Pavića jer je svaka njegova knjiga umetničko delo i po ilustracijama na koricama. Ima ih još, ali meni ovde nije bila namera da izdvajam one koji vode računa o tome kako će da im izgleda knjiga, već samo da ukažem na značaj korica, posebno danas. A značajno jeste, čim postoji predmet na fakultetu umetnosti koji se zove “oprema knjige”.

Volela bih da čujem vaš mišljenje o tome i kakve vas korice knjiga privlače?

Izvor fotografija: candiceyoureview.blogspot.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

5 months ago

Sa knjigama na ti

Moj muž, Rumena i ja pijemo kafu... .
.
.
#saknjigamanati #svudasaknjigom #mojmuz #doncafe #rumenabuzarovska #volimknjige #volimcitanje #dobraknjiga #zbirkaprica #booklover #instabook #bookstagram #readingtime
... See MoreSee Less

View on Facebook

6 months ago

Sa knjigama na ti

Kada su knjige u pitanju, definitivno mogu da budem kvalifikovana kao neuračunljiva osoba. Lepo odem danas u biblioteku da vratim neke već pročitane i da onda okrenem leđa i izađem na vrata. Ali ne, morala sam da prošetam malo između polica a sa njih me valjda dozvale ove tri knjige. Nemam drugo objašnjenje. A i ovaj naslov u jednom magazinu lepo kaže "Od čitanja se raste" i to ne samo deca, nego i odrasli ljudi, a ja sam spremna i dalje da rastem 😀
Prvo sam nabasala na "Pet uglova" mog dragog Ljose, a tema više nego aktuelna i intrigantna za mene novinara. Pazi sad - senzacinalističko novinartvo kao instrument vlasti. Zvuči poznato?
Ovu drugu, to jest dva dela "Bosonoge kraljice" nemam pojma kako ću da stignem da pročitam, uzdam se u 18-icu da putuje što duže na relaciji Braće Jerković - Zemun i obrnuto. Nisam mogla da ih ostavim tamo na polici kada već neko vreme jurim za njegovom "Katedralom pored mora", koju ni ovog puta nisam našla, tako da su mi ove dve došle kao uteha.
Odoh sad prvo da zavijem sarmu, jer nešto mora i da se jede, a onda da odlučim koju ću prvo da čitam. Možda vi možete da mi pomognete svojim preporukama, ako ste ih čitali. Slušam vas u komentarima...
#saknjigamanati #svudasaknjigom #volimcitanje #volimknjige #knjigeizbiblioteke #jasminmagazine #lagunaknjige #bookblogger #lovebooks #bookstoread #bookstagram #mariovargasllosa #ildefonsofalcones
... See MoreSee Less

View on Facebook