Dan posle rođendana Džejn Ostin

dzejn ostin

Juče, 16. decembra, navršilo se 240 godina od rođenja engleske spisateljice Džejn Ostin. Razlog zbog koga sam se odlučila da pišem o njoj nije njen roman “Razum i osećajnost“, koji sam nedavno dobila uz “Blic Ženu“, a nije ni ovaj pomenuti jubilej zbog koga je juče internet bio preplavljen tekstovima o njenom životu. U nekom od njih neupadljivo se provukla jedna rečenica o tome da su njeni romani u Prvom svetskom ratu čitani vojnicima, kao deo terapije protiv stresa! To je bio podatak koji me “vratio” u Englesku s kraja osamnaestog i početka devetnaestog veka koji sam upoznala čitajući njena dela.

Džejn Ostin je jedna od najpoznatijih “usedelica” u književnosti, a njen život je smatran prilično dosadnim. Ipak, veoma je malo relevantnih podataka koji bi potkrepili ovu činjenicu, tako da ja nisam sklona takvom razmišljanju. Čak šta više, u ono vreme ona je odbila “odličnu bračnu ponudu” zato što nije volela tog Harisa Big-Videra, što je bilo veoma smelo u društvu u kojem je za ženu jedino bilo važno da se dobro uda, čitaj: bogato. Mislim da tako nešto ne bi uradila neka dosadna devojka iz engleskog gradića Stiventon!

Iako se dela Džejn Ostin danas mogu naći na policama gde stoje ljubavni romani i iako je ona bila pod uticajem romantizma u engleskoj književnosti, pokazalo se da su ona mnogo više od toga, a da ljubav nije emocija koja dominantno provejava. U njima je opisan život mladih devojaka koje su u to doba mogle samo da budu udate ili beznadežne. Naravno da se većina njih opredeljivala za ovo prvo, gušeći emocije i pristajući na brak bez ljubavi. Džejn Ostin je zapravo bila veliki kritičar tog doba i takvog položaja žena, pa me čudi da je neko do sada nije proglasio pretečom feministkinja. Možda i jeste, ali ja to ne znam?!

Ko nikad nije pročitao ni jedan roman ove spisateljice, sigurno je pogledao bar neku od ekranizacija njenih dela. A bilo ih je puno. Samo je “Gordost i predrasuda” ekranizovan šest puta, jednom čak i u Bolivudu pod nazivom “Mlada i predrasuda” (eng. Bride and Prejudice), a “Razum i osećajnost” četiri. Tako da ako se niste upoznali sa sestrama Elinorom i Marijanom Dešvud na papiru, sigurno ste ih zapamtili kao Kejt Vinslet i Emu Tompson u verziji Anga Lija iz 1995. godine, koja je dobila Oskara za najbolje adaptirani scenario.

Džejn Ostin nije mogla da zna da će Mark Tven biti tako oštar prema njoj i reći da je “dobra biblioteka ona u kojoj nema nijednog romana Džejn Ostin, pa makar bila bez ijedne druge knjige”, ili da čuje Šarlot Bronte koja ju je proglasila “nesavršenom i neosećajnom damom”. Ko zna koliko je bilo drugih kritika u etabiliranim književnim krugovima njenog doba, ali se ona u njima nije kretala zato što je celog života pisala anonimno.

Poštovaoci rada engleske spisateljice, za koju znamo kako je izgledala samo na osnovu skice koju je napravila njena rođena sestra Kasandra, smatraju jednim od njenih najvećih kvaliteta veoma precizno oslikavanje likova. Takođe, to što je u njenim romanima prikazan relativno stabilan svet u kome svako zna svoje mesto u društvu, britanska autorka Pola Birn koja se bavi proučavanjem lika i dela Džejn Ostin, smatra još jednim kvalitetom. Ona ga vidi i kao jedan od razloga zašto su njeni romani čitani u terapeutske svrhe vojnicima u ratu, kako bi im umanjili stres. Tu se vraćamo na početak ove priče i moju motivaciju da napišem sve ove redove i nešto poručim:

“Umesto bensedina, više čašica alkohola, ili ne daj Bože “povučenih crta”, prepišite sebi kao terapiju romane Džejn Ostin”.

Kažu stručnjaci da oslobađaju od stresa. Što da im ne verujemo?!

Odoh da čitam “Razum i osećajnost”, pa ću vam javiti da li deluje.

Izvor fotografija: galleryhip.com

 

 

 

Tagged , , , , , , , , , , , ,

One thought on “Dan posle rođendana Džejn Ostin

  1. Olivera Babić says:

    I ja sam je kupila uz Blic ženu. Promakla mi je u čitanju kad sam bila u osnovnoj školi, jer sam njene knjige i sestre Bronte gutala u tom periodu. Do pola mi je delovala kao bensedin, gotovo me uspavala, od pola sam razumela zašto njena dela i dan danas žive.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *