“Anđeo Vardaris” Alma Mladenović

andjeo-vardaris

Moje putovanje kroz Solun u hladnim jesenjim danima, dešavalo se zapravo u Beogradu. Tamo je sigurno bilo sunčano, dok je u mojoj sobi i u gradskom prevozu bilo prilično tmurno, dok sam čitala knjigu “Anđeo Vardaris“, koja se događa baš u ovom divnom grčkom gradu. Priznajem da sam imala predrasude, valjda su nam ih toliko duboko ugradili, da svako delo koje nije potpisao Dostojevski, Markes, Pamuk, Ljosa, Bulgakov i da ne nabrajam dalje, prihvatamo sa rezervom misleći se da između njegovih korica nećemo naći ništa posebno. E, pa nije tako, još jednom sam se uverila.

Knjiga “Anđeo Vardaris” je krenula kao blog i to onaj koji je milioniti po redu na temu naše svakodnevice. Znamo svi da su mnoge stvari poprilično „shit“, ali ok, navikavamo se na tako nešto. Elem, Alma Mladenović je počela svoj roman izlivajući iz svoje duše i mozga sve što uočava, da ne kažem što joj se ne sviđa. Ipak, u svim tim njenim promišljanjima, kapiram ja da ona sve to izgovara kroz neki lik, ali još uvek ne provaljujem koji. Onda kada sam mislila da će to tako trajati, u celu priču uleće Angelos, slikar, umetnik, slučajni stanovnik ove zemlje, koji se trudi da ne živi po pravilima 21. veka. Npr. Nema telefon! Kaže da ljudi treba spontano da se pronađu i susretnu, a ne da sve to unapred dogovore telefonskim razgovorom.

On je onaj “bludni sin” koji u porodici gde su rođena dva muška deteta, uvek postoji. Dok je onaj drugi za primer, uzorni sin, otac, muž, građanin. Ali voli mnooogo da ručka, pa se izgleda u životu izborio da obezbedi sebi sredstva kako bi mogao da zadovolji svoje ogromne apetite! Tako bar Angelos opisuje svog brata.

Ova knjiga ima neku specifičnu “atmosferu”, ako znate na šta mislim?! Ne može se to baš rečima opisati, tako da neću ni da pokušavam. Ipak, morala sam i to da primetim.

Angelos jednog dana na ulici sreće kuče koje kreće za njim, pa se on sažali na njega i povede ga svojoj kući. Međutim, ta lutalica to uopšte nije, već je u vlasništvu jedne vrlo bogate mlade žene, koju autorka zove Frfojka, jedne od onih kojima je život bio lep od trenutka kada su se rodile, pa samo za zabavu i smeh znaju. Ispostaviće se da je taj susret bio sudbonosan, zato što zahvaljujući Poloni, kako se ona stvarno zove, Angelos upoznaje svog prvog pravog mecenu. Zove se Viktor i Polonin je brat koji počinje da radi za Angelosa ono što se on sam nikada nije usudio, a to je da izlaže njegova dela u galeriji i da ih prodaje.

Bez obzira na sva ta novonastala dešavanja i sreću koja ga je zadesila, Angelos stalno mašta o nekoj svojoj muzi koju je naslikao na svakoj svojoj slici, a da ni ne zna ko je ona. Sudbina mu namešta da je jednog dana na ulici prepoznaje i da se njihove ruke na trenutak dotaknu. Od tog dodira on počinje da živi, a da stvar bude zanimljivija, na kraju knjige otkriva ko je zapravo ta devojka i kako mu je sve vreme bila na dohvat ruke. Nažalost, njegovu naravno, ona je u svom srcu imala mesta za ljubav prema samo jednom biću – Bogu.

Ono što mi je ostalo nedorečeno u ovoj knjizi jeste vezano za njen naslov. Znajući da se Vardaris zove jedan trg u Solunu, verujem da se onaj sudbonosni susret dogodio baš na njemu, ali ne razumem zašto je anđeo tog lika oteo „muzu“ Angelosu. Mada, možda to i jeste dobra fora – da ostaviš čitaoce da razmišljaju o tvojoj knjizi i mogućim razlozima – dugo posle čitanja. Ako volite takve knjige, onda vam ja preporučujem baš ovu!

Izdavač: Alma

 

Tagged , , , , , , ,

2 thoughts on ““Anđeo Vardaris” Alma Mladenović

  1. Bole says:

    Knjiga je dosla u moje ruke u toku Sajma knjiga i potpuno je opustajuca i uspeva da stavi osmeh na lice u toku citanja. Moja preporuka je procitati knjigu obavezno.

  2. Jana says:

    Divna knjiga, slažem se sa Boletom! Sve preporuke!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *