“Frajer sa susednog groba” Katarina Mazeti

frajer sa susednog groba

Dok sam čitala knjigu “Frajer sa susednog groba“, moji ukućani su bacali sumnjičave poglede na mene, kada je “sretnu” pored kreveta, na trpezarijskom stolu, na rukohvatu garniture u dnevnoj sobi… Onda ja počnem da im objašnjavam o čemu se radi i zašto je, pobogu, u naslovu pomenuto groblje! Da stvar bude još čudnija, na korici je i karirano platneno srce, što tek nema veze sa smrću, ali su mi zbog njega valjda poverovali da se radi o ljubavnoj priči. Vrlo neobičnoj! Ne zato što je ona posledica srećnih i romantičnih okolnosti, već zato što je toliko neobična u svojoj običnosti.

“Obična ljubav” rodila se između Dezire i Benija koji su se upoznali na groblju. Zapravo, oni se i nisu zvanično upoznali, nego su bili dvoje usamljenih ljudi koji su posećivali grobove svojih bližnjih, a oni su se nalazili jedan pored drugog. Iako su jedno drugo potajno nervirali, zbog razlika među njima koje su bile očigledne, privukla ih je ta magnetna sila, koja se zove privlačnost i oni su otišli na kafu i na ono posle kafe i tako je počelo nešto što su oboje odbijali da priznaju da je veza. Međutim, ona to jeste bila i to u svoj svojoj nesavršenosti, kakve uostalom veze i jesu.

Dezire radi u biblioteci, živi u “sterilnom” stanu u gradu gde se teško može videti neka druga boja osim bele i sive, dok je Beni farmer, koji živi u kući na selu čije zidove krase gobleni, ručni rad njegove pokojne majke. Ona obožava sve vidove umetnosti, dok se  njegovo interesovanje  završava na filmskoj i to na obožavanju filma “Policijska akademija”! Jasno vam je da je po sredi još jedna ljubavna priča koja potvrđuje istinitost tvrdnje “suprotnosti se privlače”. Samo, ja bih dodala “i ostaju zajedno uz puno tolerancije i kompromisa”. Upravo to dokazuje i ovaj roman švedske autorke Katarine Mazeti, koja nema nameru da u ružičasto oboji nešto što je u praksi prilično zahtevno, a to je, biti u vezi sa nekim ko je potpuno različit od tebe. Ona to najbolje zna, zato što je ovo donekle njena autobiografska priča. Udala se za čoveka sa sela i dvadeset godina živela sa njim tamo, napuštajući svoj rodni Stokholm.

Roman “Frajer sa susednog groba“, dotiče još neke teme naše svakodnevice i to onako usput, dok mi mislimo da je glavna ljubavna priča Dezire i Bena. Jedna od njih je i da li smo u stanju da priznamo da baš i ne žalimo onoliko koliko bi bilo društveno prihvatljivo za preminulim supružnikom? To se pita i Dezire koja je upoznala Benija tako što je posećivala grob svog muža sa kojim je imala onaj “brak iz udžbenika”. Sa druge strane, nameće nam se i pitanje koliko smo spremni da prihvatimo tuđu različitost, a to je čini mi se, jedna od najvažnijih životnih lekcija.

Ovaj roman je zanimljivo pisan tako što je jedno poglavlje iz perspektive Dezire, dok se na njega nadovezuje sledeće iz Benijeve perspektive. To vas nekako čika da ga ne ostavite iz ruku dok ga ne pročitate do kraja. Na momente je zabavan, onako “skandinavski pragmatičan”, na prvi pogled lagan, a ustvari ozbiljno “pametan”.

Izdavač: Odiseja

Tagged , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *