“Ja, bot” Bojan Medić

ja bot

Nama koji živimo u Srbiji je malo muka od reči “tranzicija”. Dobro smo je mi osetili na svojoj koži, a bez obzira na to što su nas ubeđivali da smo sa njom završili, mi nekako i dalje tranzitiramo. Zato sam pomislila da će mi knjiga “Ja, bot“, koja je zapravo zbirka “tranzicionih priča”, biti dobar podsetnik na vremena prošla koja se još protežu do vremena sadašnjih. Nisam se prevarila.

Odmah da vam kažem da je autor Bojan Medić rođen sredinom sedamdesetih u Beogradu, tako da je veoma upućen u to vreme koje zovemo tranziciono. Što bi rekli “živeo ga je”. On je na tu temu napisao šest priča iza čijih zanimljivih naslova se kriju veoma ozbiljni problemi sa kojima se ovo društvo nosilo i nosi. “Izvini, Panini”, “Zbogom lopurdijo”, “Busminus”, su samo neki od naslova o kojima vam pričam.

Sve ove priče se lako čitaju, što ide u prilog umešnosti autora. Znamo da je veoma teško pisati, tako da nekome bude lako da čita. Takođe, iako je tema svake od njih sumorna, samim tim što se bavi “nepodnošljivom lakoćom postojanja” i preživljavanja u Srbiji, ne nagomilava se u vama onaj bes i osećaj nemoći dok ih čitate. One odišu optimizmom i šalju poruku da u Srbiji ipak, još uvek ima mesta za njega.

Likovi su veoma živopisni, toliko da pomislite da je Medić za svakoga od njih imao na umu nekoga ko stvarno postoji. Da li u njegovom okruženju, ili u priči nekog svog prijatelja, nije važno. Ono što jeste važno je to da svakog od njih možete “prepoznati” svakodnevno, možda i među svojim poznanicima. Ima tu likova sa onim “genijalnim prevarantskim umom”, za koje često kažemo da bi i “rođeni majku prodali”, najgorih oblika ljudske egzistencije otelotvorenih u stranačkim perjanicama, ali ima i jedna fina dama, intelektualka, koja se izborila za to da svoju diplomu ne drži samo “uramljenu za ukras”, dok sedi bez posla.

“Mi smo Srbi neki snalažljiv narod” – ovo je rečenica koja bi mogla da vam prođe kroz glavu dok čitate ovu knjigu. Ovde se zaista radi o tome kako preživeti i kako se snaći, a likovi u ovih šest priča to rade na različite načine… zbog nekih imate ono što zovu “transfer blama”, neki su vam jadni, neki simpatični, ali je važno da ni prema jednom od njih nećete ostati ravnodušni.

Priznajem da mi je teško da pišem o pričama koje su na temu preživljavanja u Srbiji, a da ne “skliznem” u sopstveno mudrovanje o svemu tome. Mogu samo da kažem da sam se sa nekim porukama, koje možete da izvučete iz ovih priča, složila onako kao kada u sebi kažete “tako je”… I to više puta!

Priče koje je napisao Bojan Medić nisu opterećene potrebom da budu visoko intelektualne, opako urbane, po svaku cenu duhovite… Ne, one su samo napisane onako iz duše, na osnovu proživljenog i zato ih toplo preporučujem. Nekome za podsećanje, nekome za otrežnjenje, svakome za lakše podnošenje stvarnosti.

Knjiga “Ja, bot” se može naručiti preko Amazona.

Za čitaoce iz Evrope je najbolje preko nemačkog Amazona:

https://www.amazon.de/Ja-bot-Bojan-Medic/dp/1507786301/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1491336369&sr=8-1&keywords=bojan+medic

Za čitaoce iz Velike Britanije preko britanskog:

https://www.amazon.co.uk/Ja-bot-Bojan-Medic/dp/1507786301/ref=sr_1_2?ie=UTF8&qid=1491336446&sr=8-2&keywords=bojan+medic

A za čitaoce sa američkog kontinenta preko matičnog sajta:

https://www.amazon.com/Ja-bot-Serbian-Bojan-Medic/dp/1507786301/ref=sr_1_3?ie=UTF8&qid=1491336524&sr=8-3&keywords=bojan+medic

Tagged ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *