“Jedan pogrešan korak” Marko Popović

 

Mislim da je ovo prvi triler o kome pišem na blogu, iako ne i prvi pročitani u životu. Ništa tu nije namerno, nego se jednostavno tako potrefilo i do sada nisam pisala o delima Prestona i Čajlda, ili o onima koje je Dž K Rouling pisala pod pseudonimom Robert Galbrajt. Priznajem da mi je sada drago, zato što u tom slučaju ne bi prvi put pisala o jednom srpskom trileru koji može da stane na polici za knjige ( iliti “rame uz rame”) sa pomenutima, a Marku Popoviću je prvenac!

Jedan pogrešan korak” je priča o Goranu Boroti, čiji se život iz konca promenio zbog jednog pogrešnog koraka. Ovo je priča i o njegovom bratu Dušanu Boroti čiji se život iz konca promenio zbog jednog pogrešnog koraka. Oko njih je autor genijalno, a opet tako jednostavno ispleo radnju u kojoj ćete prepoznati Beograd devedesetih, sa ponekim repovima koji se i danas vuku, tipične beogradske građane i malograđane, neke životne situacije zbog kojih nam se sve okrene naopačke… Likove je, čini mi se, pažljivo birao, a mogla bih da se opkladim da negde postoje “žive verzije” pomenute braće, inspektorke Jelene Pašalić, kao i kriminalca Belog, kojeg je bilo, ima i biće… Ako pripadate generaciji koja je devedesetih bila toliko odrasla da izlazi po beogradskim klubovima i luta po gradu bez roditeljskog nadzora, učiniće vam se da se radnja odvija tada, a kada shvatite da je u pitanju današnje vreme, možda vas malo podiđe jeza. Mene jeste.

Sve počinje tako što Goran Borota saznaje da mu je nestao brat Dušan, doktor sudske medicine i porodičan čovek, pa kreće u potragu za njim i prolazi kroz niz nepredviđenih okolnosti, kako to obično i biva. Ipak, ono što ne dozvoljava priči da bude stereotipna potera koja se hronološki odvija, dok na kraju knjige ne saznate ko ga je i zašto oteo, jeste činjenica da je sve zapravo bazirano na jednom događaju iz prošlosti, koji na prvi pogled ne bi trebalo da ima bilo kakve veze sa trenutnim dešavanjima, ali i te kako ima. Neću vam naravno otkriti o čemu se radi, ali ću nagovestiti da je u pitanju ozbiljan dokaz o bratskoj ljubavi! Negde na pola knjige “Jedan pogrešan korak” desilo mi se da sam se pogubila u likovima i radnji, pa mi se učinilo da sam nešto propustila, odnosno da nisam dovoljno obratila pažnju na ono što sam do tada pročitala. Zbog toga sam morala da se vratim na neke stranice, ali to je valjda dobro. Ne bi valjalo da je delo triler, a da su radnja i njen kraj tako predvidivi.

Posebno sam se zakačila za jednu situaciju u knjizi, koju kao novinar po profesiji moram da prokomentarišem. Radi se o emisiji, koja se u knjizi zove “Tv istraga“, a jako podseća na jednu koju smo imali priliku da gledamo na jednom od najgledanijih televizijskih kanala. Naravno i o njenoj autorki Vani Vražalić, koja “se proslavila kao voditeljka rijaliti emisija, i to onih najgore vrste, sve dok pre koju godinu nije rešila da pređe na, kako se izrazila, “ozbiljnije formate“. E pa to me baš prestravilo! Ne mislim tu na sličnost sa pomenutom emisijom koju smo mi gledali, ni na neke insinuacije da takve emisije nastaju u sprezi sa policijom i “dobro obaveštenim izvorima”. Ma jok, to je već davno ispričana priča! Ali, ako vam kažem da znam voditeljku, koja neodoljivo odgovara pomenutom opisu Vane Vražalić i čak je izgovorila preda mnom veoma sličnu rečenicu o prelasku sa rijaliti emisija na ozbiljne formate, ne znam šta da mislim. Da li Marko Popović i ja znamo istu osobu, ili  u srpskim medijima ima sve više Vana Vražalić?! Kako god, ono što me najviše brine jeste da će ovo naše jadno novinarstvo, koje je već godinama “u kanalu”, takvim trasferima definitivno ostati tamo, i to u onom kanalizacionom!

Pročitala sam negde da je autor na pitanje da li je “Jedan pogrešan korak” početak serijala, odgovorio da bi mogao da bude, ali u tom smislu da radnja druge knjige bude različita, ali da glavni sporedni lik ostane inspektorka Jelena Pašalić. Kaže on, a ja parafraziram da voli da piše o mladoj uspešnoj ženi u tradicionalnoj muškoj sredini “koja je pametnija i hrabrija od većine svojih kolega“. Za tako nešto mogu samo da kažem “Bravo Marko”, i za stav i za roman!

Izdavač: Laguna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *