“Kazna za greh” Jelena Bačić Alimpić

Nisam od onih koji su čitali jedan po jedan deo ove trilogije, kako su izlazili, jer sam nestrpljiva. Ne podnosim kada dođem do kraja nečega, a tamo piše nastaviće se… Zbog toga, kada sam saznala da je nova knjiga Jelene Bačić Alimpić zapravo sastavljena iz tri, odlučila sam da je pročitam tek kada budem u rukama imala sve delove. Sad mi je drago što sam tako uradila, zato što bih se silno iznervirala kada ne bih mogla odmah da saznam “šta je bilo na kraju” sa Emilijom i Mihajlom.

Kazna za greh” je naziv trilogije koju čine “Noć kada su došli svatovi“, “Knjiga uspomena” i “Molitva za oproštaj“, a ja ću u ovom postu pisati o njima kao da su jedna knjiga. Likovi su isti, priča teče hronološki kroz sve delove, pa je to i logično. Bar ja tako mislim.

Sve započinje u vojvođanskoj ravnici, koju autorka tako dobro poznaje, što se vidi u svakom opisu života na salašu. Tema je stereotipna – nedozvoljena ljubav između vlastelinskog sina i sluškinjine ćerke. Nije nešto o čemu nismo već sto puta čitali, ali je protkano toliko emotivnim opisima, da sam ja više puta zaplakala, što mi istina i  nije teško. A možda je to bilo i zbog toga što sam je čitala na plaži, onako “opuštena i relaksirana” dok deca viču “mama ajde u vodu”, a iz plažnog bara dopire neka elektronska muzika. Grci se baš lože na nju!

Emilija i Mihajlo, koji su naravno glavni likovi, zavoleli su se kao deca živeći i igrajući se na istom imanju. Kada su njemu počeli da rastu brkovi, a njoj grudi, shvatili su da njihova naklonost nije kao između brata i sestre. Ipak, kako bi se ispoštovala priča o zabranjenoj ljubavi, roditelji su sve učinili da im ne dozvole da budu zajedno. Prvo su ih geografski razdvojili, poslavši Mihajla na školovanje u Beč, pa kada ni to nije upalilo, jer ga je Emilija strpljivo čekala nekoliko godina, pronašli su mu mladu! Upravo njenim dolaskom na imanje Ercegovih, završava se prvi deo trilogije, koji se simbolično zove “Noć kada su došli svatovi“.

Ono što me kopkalo sve vreme dok sam čitala jeste koji je to greh zbog koga ovo dvoje ispaštaju. Veoma brzo mi je bilo jasno da se ne radi o tome što je Mihajlova majka ubila tek rođenog njegovog brata blizanca, jer se rodio sa kraćom nogom. Znam da to autorka ne bi otkrila na početku, nekako ne ide. Zato sam do pred sam kraj naslućivala šta je u pitanju i to se ispostavilo kao tačno. Naravno da vam neću reći ko je počinio i kakav greh! Rečeno mi je da u svakom postu uspevam da napišem svašta, a da od radnje ne otkrijem skoro ništa, tako da ostajem dosledna sebi.

Jao da, umalo da zaboravim na krancle! Jelena Bačić Alimpić ih je pomenula mnogo puta kroz ove tri knjige, a meni je skoro svaki put pošla voda na usta, a da nisam ni znala šta je to. Dovoljno mi je bilo da znam da je to nešto slatko i ukusno, od čega cela kuća miriše na vanilu. Naravno, konsultovala sam najpametnijeg na svetu, čitaj Google, i videla da su to zapravo oni kolači slični vanilicama, samo što je njima onaj gornji poklopac bušan u sredini i u njemu je džem. Pa, nisam baš neki ljubitelj takvih poslastica, ali sam poželela da ih jedem svaki put kada ih je Lujza, Emilijina majka spremala. Ona je raskošna lepotica i fenomenalna domaćica, ali je nisam zamišljala kao pravu sosu, jedru i rumenu. Požrtvovana je i hrabra, ali mi je opis njene ljubavi prema mužu Đuki bio nekako prenaglašen. Ne “hejtujem”, nego eto takav utisak imam nakon pročitane knjige. Ali ne zameram, takve bezvremene ljubavi, kakva je i Mihajlova i Emina, i treba da postoje… u romanima.

Dok pišem ovaj post shvatila sam na šta me sve vreme asocirala ova priča, po toj nekoj težini koju nosi. “Znate l’ priču o Vasi Ladačkom…“, samo ću vam to reći. Mihajlo Erceg je pored Emilije Ilić kasnije Nojbauer, na svetu najviše voleo “konje vrane, po livadi razigrane…”. U njegovom slučaju to su bili lipicaneri i omiljeni među njima koji se zvao Princ. Malo se i kockao i “jurio sojke”, sve to u silnoj patnji za voljenom. Eto sad znam šta me je tako jako dojmilo, a nije da je neka do sad neispričana priča. Jelena Bačić Alimpić u trilogiji “Kazna za greh“sa tolikom setom i toliko izražajno opisuje tu vojvođansku ravnicu i prenosi atmosferu “laloškog” života, kao što čini Đorđe Balašević u svojim pesmama. A od toga vam se “skupi” pri korenu nosa i stvori “knedla u grlu”.

Izdavač: Laguna

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *