“O ljubavi i senci” Isabel Aljende

o ljubavi i senci sa knjigama na ti

Knjižare već dugo nisu jedino mesto gde možete da nabavite knjigu. “Ozbiljni konkurenti” postale su im trafike, marketi, parfimerije, pa čak i privatne medicinske poliklinike. Ovo poslednje nisam izmislila, pročitanih mi knjiga! U jednoj beogradskoj klinici za odrađene preglede, na poklon dobijate neke od odabranih izdanja poznate izdavačke kuće. Da li se to pokazalo kao odličan marketinški trik, ili kao potez očajnika, u ovom slučaju društva, da ljudima ugura knjigu svuda, gde je i ne očekuju, u nadi da će se onda uhvatiti za neku? Odgovor na ovo pitanje ne bih mogla da izrazim u samo jednoj rečenici, tako da ću se ovom temom pozabaviti u posebnom postu. Da se vratim na knjigu “O ljubavi i senci“, koju sam dobila uz kupljenu “Blic Ženu“.

Isabel Aljende se pre nekoliko godina pridružila mom “klubu omiljenih pisaca”, kada sam pročitala njenu trilogiju koju čine: “Kći sreće“, “Portret u sepiji” i “Kuća duhova“. Presudna kvalifikacija da krenem da je čitam bila je činjenica da je u književnom svetu često nazivaju “ženskim Markesom“. O ljubavi prema stvaralaštvu besmrtnog Gaboa neću sad, da ne budem dosadna!

Roman “O ljubavi i senci” je druga knjiga autorke koja se rodila u Čileu, porasla u Peruu, pa se opet vratila u Čile, a onda iz njega morala da ode zbog političke situacije. Zato i ne čudi što je tako iskreno i istinito opisala stanje u zemlji pod vojnom diktaturom. Ubistva, proterivanja, manipulacija pomoću masovnih medija… sve to na tlu Latinske Amerike, a meni dok sam čitala tako blizu. Valjda je to efekat proživljenog, ili šta već?! Da ne bude da pričam bezveze, shvatićete kroz ovaj odlomak:

Televizija je u međuvremenu dosađivala svojim uobičajenim programima lake muzike, takmičenja, lutrija i ljubavnih i komičnih filmova. Novine su objavljivale sportske rezultate, a dnevnik pokazivao vrhovnog vođu zemlje dok preseca traku neke nove bankarske centrale. Pa ipak, za nekoliko dana vest o otkriću u rudniku i fotografije leševa kružile su svetom preko teleprintera.”

Da vam se ne smuči od tih slikovitih opisa, koji su ponekad na granici sa fantastikom, zbog čega Izabela Aljende i jeste dostojan naslednik magijskog realizma, autorka je uspela provlačeći kroz ovu priču ljubav dvoje ljudi, toliko jaku i intenzivnu zbog koje ćete steći utisak da je ovo ustvari ljubavni roman. Ona je novinarka, buntovnica sa razlogom, koja se ceo život izgledom i ponašanjem suprotstavlja majci potpuno suprotnoj od nje.

Mama Beatris je omiljeni lik kozmetičke industrije, žena koja uvek besprekornim izgledom i hladnim držanjem dominira, dok je njena ćerka Irene konformista, obučena u široke ciganske suknje, kose nemarno podignute, uvek spremna da pomogne drugima i puna topline za okolinu. Fransisko se u nju zaljubljuje prvog dana kada dolazi u njenu redakciju da radi kao fotograf. Dugo oni tako izigravaju prijatelje, dok je ona verena za svog daljeg rođaka, koji joj je još u detinjstvu predodređen za muža. Kada oko njih počinju da se dešavaju neobjašnjive stvari, a baš ovaj par pronađe tajnu grobnicu u jednom rudniku, čini se kao da postaju svesni prolaznosti života i zaboravljaju na sve moralne kočnice koje su do tada imali, a njihova ljubav postaje ono što više ne žele da kriju.

Svako od nas može iz ove knjige da izvuče zaključak da treba živeti u sadašnjem trenutku i ne praviti neke velike planove unapred, bez obzira na to što ne živimo u vreme vojne diktature. Aljende je to pokazala i opisima staraca koji žive u domu koji drži Beatris, Irenina majka. Svako od njih se u tom trenutku bori sa nekim zdravstvenim problemom, ali se trudi da mu ostanu u sećanju neki davno proživljeni dani. Neki od njih su toliko uspešni u tome da su ostali zarobljeni u tom vremenu! To me i navelo da pomislim da bi trebalo živeti “punim plućima”, da bi posle imali od čega da živimo u starosti. Pa iako izgubimo kontakt sa stvarnošću i “preselimo se u neku drugu realnost”, neka bar to bude neko lepo proživljeno vreme.

Ovaj roman jako odiše nostalgijom koju gotovo da možete da osetite. Baveći se sudbinom ljudi koji su iz političkih razloga morali da napuste rodnu zemlju, Isabel je u nju sasula i sve svoje emocije i iskustvo “proterane žene”. Iako ne sumnjam da trenutno živi luksuzno u sunčanoj Kaliforniji gde je sve instant i sve light, ona oseća večni žal za zemljom u kojoj se rodila, a iz koje je prebegla još 1973. godine i to prvo u Venecuelu, a nakon toga u SAD.

Ovo je knjiga koju lako čitate, ali posle o njoj dugo razmišljate. Ona je takođe i potvrda da ne bi trebalo gledati nadmeno na knjige koje se dobiju uz… nešto. Ponekad, kao u ovom slučaju, možemo da naiđemo na pravi biser!

Izdavač: Evro Book

 

 

Tagged , , , , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *



Purchase nike wholesale jerseys from china in store with good reputation. Seize the opportunity to buy wholesale jerseys from china new look, sensible design & more colors.