“Sama” Isidora Bjelica

Ovo je knjiga koja slavi život! Eto, morala sam tako da počnem, ostavljajući onima koji sve negativno komentarišu razlog da me nazovu patetičnom. Ne ljutim se ako to pomislite, ali to je moj doživljaj, a imam više razloga da mislim tako. Sama činjenica da Isidora Bjelica piše knjige i nakon uspostavljanja one dijagnoze što počinje sa C, dovoljna je da shvatimo da ona ne odustaje od života, kao što to uradi većina onkoloških pacijenata.

Ne mogu da kažem da sam pročitala sve Isidorine knjige, a i ko bi, ima ih preko pedeset?! Provukle su se kroz moje ruke nekoliko, između ostalih i jedna od onih ljubavi u arapskim zemaljama, ali sam ovaj roman nekako odlučila da pročitam. Valjda me interesovalo da saznam zašto se Isidora, s obzirom na to da se radi o autobiografskoj priči, oseća usamljeno.

Na početku nas autorka polako uvodi u svoj život od njene četvrte godine, kada je, kako sama priznaje, počela da traži smisao života. Tu ona kaže da joj je prva slika koje se seća kako sedi sa dedom, inače književnikom i prijateljem Meše Selimovića i Ive Andrića, u njegovoj biblioteci i pita se ko je, odakle je i zašto je tu gde jeste. Ok, shvatili smo da ona nije rasla kao “obično dete”, što je rezultiralo time da nije bila “obična devojka”, a nije ni sad “obična žena”. Pretrčavajući kroz neka sećanja na svoje detinjstvo u Sarajevu, ona dolazi do priče kada sa dvadeset godina upoznaje Italijana sa plemenitim poreklom i odlazi sa njim u Meksiko, opet u potrazi za smislom života. I dok je V. , kako je ona u romanu sakrila njegovo pravo ime, potpuno posvećen tom duhovnom putovanju, Isidora priželjkuje i strasnu avanturu sa ovim zgodnim momkom, iako se plaši da to nije u skladu sa onim zbog čega su se njih dvoje prepoznali, a to je ta potreba za saznanjem. I eto nas tu kod staromodne floskule da žena intelektualka ne sme da podleže strastima i “prizemnim doživljajima”. Zbog toga valjda kroz istoriju sve one čuvene naučnice na fotografijama izgledaju kao frigidne stroge gospođe, rekli su im da pamet i seks ne idu zajedno. Jadne one kako su samo bile frustrirane!

U Meksiku Isidora i njen Italijan nisu pronašli ono za čim su tragali. Ipak, to putovanje je bilo prekretnica u njihovim životima. On je odlučio da posle svih ezoteričnih učenja najviše veruje crkvi, pa je postao svešteno lice, a ona je upoznala Nebojšu Pajkića. Dalje znate, više manje, s obzirom na to da je ona javna ličnost, a detalje iz njenog života već godinama saznajemo u medijima.

Ono što je na mene ostavilo najjači utisak nalazi se na kraju romana “Sama”. Čitajući putešestvije po hramovima Inka i Maja, ili ne znam već kojih Indijanaca, nisam očekivala da će se Isidora tako naglo i brutalno iskreno vratiti u realnost. Njeno priznanje da je u strahu od bolesti i smrti, koji obuzme sve obolele od kancera, isprobala razne alternativne terapije na različitim krajevima sveta, posetila sve terapeute i iscelitelje koji besramno koriste gorepomenuti strah da bi se bogatili, veoma je važno za sve one ljude koji možda trenutno prolaze agoniju zvanu lečenje karcinoma. Sigurno će im značiti kada saznaju da je ona preživela jedno jako traumatično iskustvo od nekakvog ruskog akademika, a zapravo seksualnog manijaka, ili da joj je psihoterapeutkinja naplaćivala dolazak i odlazak, pored redovne cene terapije. To su neprocenljiva saznanja koja naročito dobijaju na važnosti kada ih izrekne neko ovako poznat i voljen. Zbog toga hvala Isidori Bjelici.

Još nešto! Na koricama knjige piše “Da naučimo da volimo”. Ja bih dodala “sebe”. Čini mi se da je i autorka htela to da poruči. Nije za džabe ona narodna “Ko nije za sebe, nije ni za druge”!

Izdavač: Laguna

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

5 months ago

Sa knjigama na ti

Moj muž, Rumena i ja pijemo kafu... .
.
.
#saknjigamanati #svudasaknjigom #mojmuz #doncafe #rumenabuzarovska #volimknjige #volimcitanje #dobraknjiga #zbirkaprica #booklover #instabook #bookstagram #readingtime
... See MoreSee Less

View on Facebook

6 months ago

Sa knjigama na ti

Kada su knjige u pitanju, definitivno mogu da budem kvalifikovana kao neuračunljiva osoba. Lepo odem danas u biblioteku da vratim neke već pročitane i da onda okrenem leđa i izađem na vrata. Ali ne, morala sam da prošetam malo između polica a sa njih me valjda dozvale ove tri knjige. Nemam drugo objašnjenje. A i ovaj naslov u jednom magazinu lepo kaže "Od čitanja se raste" i to ne samo deca, nego i odrasli ljudi, a ja sam spremna i dalje da rastem 😀
Prvo sam nabasala na "Pet uglova" mog dragog Ljose, a tema više nego aktuelna i intrigantna za mene novinara. Pazi sad - senzacinalističko novinartvo kao instrument vlasti. Zvuči poznato?
Ovu drugu, to jest dva dela "Bosonoge kraljice" nemam pojma kako ću da stignem da pročitam, uzdam se u 18-icu da putuje što duže na relaciji Braće Jerković - Zemun i obrnuto. Nisam mogla da ih ostavim tamo na polici kada već neko vreme jurim za njegovom "Katedralom pored mora", koju ni ovog puta nisam našla, tako da su mi ove dve došle kao uteha.
Odoh sad prvo da zavijem sarmu, jer nešto mora i da se jede, a onda da odlučim koju ću prvo da čitam. Možda vi možete da mi pomognete svojim preporukama, ako ste ih čitali. Slušam vas u komentarima...
#saknjigamanati #svudasaknjigom #volimcitanje #volimknjige #knjigeizbiblioteke #jasminmagazine #lagunaknjige #bookblogger #lovebooks #bookstoread #bookstagram #mariovargasllosa #ildefonsofalcones
... See MoreSee Less

View on Facebook