05 Jan Recenzija knjige: Digitalna tvrđava, Den Braun – O svetu u kom vlast čita sve mejlove
Pre nekoliko godina kada je knjiga “Da Vinčijev kod” toliko histerično čitana, čak sam i u frizerskom salonu zaticala žene zadubljene u stranice ove knjige, a mogla bih da se opkladim da su neke od njih do tada čitale samo vikend romane dok kuvaju ručak, ili na plaži. Ističem ovo bez namere da ih omalovažim, nego samo da naglasim da je to neka druga publika, ne ona koja čita trilere. Iz nekog inata, koji možda ima veze sa mojim poreklom “sa kamena”, ja je tada nisam uzela u ruke. Kada je prošlo neko vreme, a Den Braun još malo pa postao deo obavezne školske lektire, pošla sam i ja u potragu za tajnim kodom velikog umetnika, pronalazača, čoveka koji je bio tri svetlosne godine ispred svog vremena, Leonarda Da Vinčija. I ne znam što sam sve ovo napisala, kada sam odlučila da će Den Braunova knjiga o kojoj ću pisati biti “Digitalna tvrđava“, ona koju je prvu napisao?!
digitalna tvrđava - utisci
Od čitanja ove, kao i svih drugih knjiga istog autora, “zaboleo me mozak” od podataka! Poznato je da je Den Braun, iako profesor engleskog jezika, veliki zaljubljenik u kriptografiju, tajne šifre i simbole, tako da oni ne manjkaju ni u njegovom prvom romanu. Koliko god da se to sviđa svima nama koji uporno čitamo njegove trilere, ipak u nekim delovima je stvarno opterećujuće!
Ono zbog čega sam odlučila da pišem o ovoj knjizi jeste nešto što mi je i veoma zastrašujuće, pod pretpostavkom da može da bude istinito. Radi se o velikoj napravi, ne samo po funkcijama već i po veličini, koju Den Braun zove TRANSLTR, a koja može da otvori svaki poslati mejl na svetu i da ga zatvori, bez “ostavljanja tragova”. Navodno ga je NASA napravila samo za neke antiterorističke akcije, ali im se onda osladilo “voajerisanje”, pa je uređaj počeo da se naširoko koristi. To je želeo da spreči Ensei Tankado, entuzijasta i dete hibakuše, odnosno majke koja je bila ozračena nakon eksplozije atomske bombe u Hirošimi, zbog čega je rođen sa tri prsta na ruci. On je osmislio univerzalni kompjuterski program za razbijanje svih šifara i nazvao ga “Digitalna tvrđava“. Iz ovoga se već zaključuje zaplet ove knjige, u kojem sam prepoznala nekoliko osnovnih tački oko kojih Den Braun “plete” radnju svih svojih romana.
3 tačke prepoznavanja u svakom braunovom romanu
Prva tačka prepoznavanja, koju sigurno najviše vole muški čitaoci ovog autora, jeste prezgodna i premudra naučnica, koja radi na otkrivanju prave šifre. Možda ja i grešim kada kažem da je vole muškarci, zato što većina njih preferira lepe, ali “malo manje pametne”?!
Druga tačka je plaćeni ubica, koji ljude ubija kao da su bubašvabe, a obavezno ima neku anomaliju. U ovoj knjizi se zove Hulohot i gluv je.
Treća stvar koja je prepoznatljiva u svim romanima Dena Brauna jeste njegova fascinacija starim kontinentom, pa se tako sve misterije u vezi sa dešifrovanjem nekog koda, dešavaju u Evropi. Samo se od knjige do knjige razlikuju države. Ovde se potraga za prstenom na kome je tajna šifra odvija u Španiji, po ulicama i zgradama Sevilje.
Kada sumiram utiske o romanu “Digitalna tvrđava” rekla bih da je tipičan “denbraunovski“, što je dovoljna preporuka onima koji su pročitali bar jedno njegovo delo i nisu kao i ja krenuli od ovog koje je prvo napisao.
Da ne zaboravim, na poslednjoj stranici se nalazi šifra koja me jako frustrira, zato što ne mogu da je dešifrujem. Ako nekome pođe za rukom, neka mi javi!
No Comments