11 Jul Recenzija knjige: Kroz prstohvat cimeta, Aleksandra Mihajlović – O jednoj kraljici i elitnoj prostituciji
Ne mogu da zamislim pitu od jabuka ako u njoj nema cimeta. Takođe, ništa mi nije lepše od toplog sutlijaša preko kojeg je posut ovaj aromatični začin. Zbog toga, moja kuhinja uvek miriše na cimet. Nisam rešila da pređem u gastro blogere, ali jednostavno ne mogu da ne spomenem moju ljubav prema cimetu, dok pišem o knjizi u čijem je naslovu pomenut. Ipak, svi oni nežni i opojni osećaji koji se javljaju kada ga samo pomirišemo, nemaju veze sa surovim prikazom veoma ozbiljne teme kojom se Aleksandra Mihajlović u romanu “Kroz prstohvat cimeta” bavila.
kroz prstohvat cimeta - ukratko
Glavne ličnosti romana su i pripovedači svako svoje životne priče, naravno isprepletane međusobno, jesu tri savremena lika koja nose imena staroslovenskih bogova i jedna srpska kraljica. Nemojte sada zamišljati da u knjizi beogradskim ulicama posle ponoći pod ruku šetaju jedna tipična gradska trendseterka Itana i kraljica Natalija! Ne, ona se u priči pojavljuje samo kroz pisma koja skoro svakodnevno “ostavlja” Velesu. Ta njena pisanija, iako obiluju nekim podacima iz njenog ličnog života, a koje verujte mi nismo učili u školi, ja sam doživela kao Velesovu podsvest. Dakle, sve ono što bi mu se događalo ili o čemu bi razmišljao, dobijalo je objašnjenje u tim pismima. Možda to i nije podsvest, ali me svakako podsetilo na onu situaciju kada vodite unutrašnji monolog kako bi razrešili nešto što vas muči. Šta, vi to ne radite? Čoveče, možda samo neki od nas imaju te tihe performanse, a ja mislim da je to normalno?!
kroz prostohvat cimeta - utisci
O ovoj knjizi ne može da se priča, a da se Veles ne pomene nekoliko puta. Autorka je tako dobro opisala tog zaljubljenika u lepo, što nije ni čudo s obzirom na to da je profesor estetike, ali i nepopravljivog ženskaroša. Međutim, bez obzira na taj njegov savremeni “donžuanovski” sindrom, on je jako privlačan lik i mogu da “potpišem” da bi mnoge žene posle čitanja volele da sretnu takvog jednog Velesa i sa njim provedu jednu noć. Više ne može, takva su njegova pravila!
Priznajem, moje znanje o kraljici Nataliji je bilo prilično skromno i završavalo se tu negde na činjenicama da je bila majka nesretnog Aleksandra Obrenovića, stradalog zbog ljubavi prema starijoj ženi koja nije mogla da mu podari prestolonaslednika, kao i da je bila ruskog porekla. Posle čitanja ove knjige mogu reći da sam jako dobro upoznala njen lik i pronikla u njenu napaćenu dušu. Puno toga je ona ponela na plećima, pa čak i ono najteže – gubitak deteta. Bila je ostavljena žena i razvedena od kralja Milana, što je u to vreme, krajem devetnaestog veka bilo neverovatno retko, posebno u dinastičkim krugovima. Sve što je posle radila, kao što je između ostalog i prelazak u katoličanstvo, izgleda su bili samo potezi očajne napuštene žene, koja je i dalje volela tog muškarca koji je ostavio. Tako sam bar ja protumačila taj deo srpske istorije čitajući ovu knjigu.
kakve sad veze ima elitna prostitucija?
Ona ozbiljna tema koju sam pomenula na početku stvarno to jeste i jedna je od onih o kojoj svaka vlast ćuti. Elitna prostitucija – ko je vodi, ko se prostituiše, koliko se zarađuje… o svemu tome javnost samo nagađa na osnovu sporadičnih pisanja nekih tabloida, ili kada neka od novinarki, u međuvremenu odlučenih da postanu spisateljice, napiše knjigu u kojoj joj je navodno istinitu priču ispričala baš jedna od tih eskort dama. Sa raskrinkavanjem ove teme odlučila je da se bavi Itanina sestra bliznakinja, pa je zbog toga ubijena. Itana kreće za sestrinim tragovima, kako bi otkrila njene ubice i sama zamalo postaje žrtva. Ne bojte se ako ne volite krimi romane, ovaj to nije, već samo ima neke takve delove!
Velesova sestra bliznakinja Vesna je tipičan primer žene koja živi pored opasnog kriminalca, a da to ne zna, ili ne želi da zna zbog toga što je ljubav prema njemu zaslepljuje. Pitam se koliko li ih je samo danas u Beogradu koje žive na taj način. Ne znam da li su mi za žaljenje, ili za osudu?! Tako i dok sam čitala, ponekad mi je dolazilo da Vesni “opalim šamar” što živi na takav način, a nekad da je “zagrlim” onako prijateljski. Znam, teško je sa srcem manipulisati.
Na osnovu svega što sam do sada napisala, sigurna sam da ste mogli da zaključite da je roman “Kroz prstohvat cimeta” uzbudljiv i da mi se dopao. Ako niste, evo to vam sada priznajem. Ono što jako cenim jeste i kada vidim da se neko potrudio oko toga što je radio. Ne možete a da ne primetite da je Aleksandra Mihajlović provela mnoge sate i dane u iščitavanju istorijskih, psiholoških, filozofskih knjiga, kako njen roman ne bi imao neki podatak koji nije opravdan. Zato ovo nije samo još jedna u nizu knjiga novih domaćih spisateljica koje bi trebalo da uzimate kao primer hiperprodukcije u izdavaštvu, već da je pročitate, a možda i poklonite nekome.
Napomena: Ovaj post je prvobitno bio objavljen na nekadašnjem izdanju bloga “Sa knjigama na ti”.
No Comments