26 Jan Markes: Manje poznate činjenice iz života – vanbračna ćerka, Ljosin šamar i druge
Do dvadeset treće godine izbegao je služenje vojske, zaradio dva tripera, dnevno pušio šezdeset cigareta od najgoreg duvana, preživljavao sa jako malo para i spavao u najboljem mogućem društvu tamo gde ga je zatekla noć. Upravo ovo je Markes priznao na prvoj strani svoje autobiografije “Živeti da bi se pripovedalo”. Šta onda očekivati, ako ne čist magijski realizam od života ovog Kolumbijca, nobelovca, začetnika novog književnog pravca, levičara, borca protiv diktature… Puno je još poznatih stvari iz njegovog života koje bi mogle da nastave niz, ali ima i onih o kojima se nije pričalo “na sva usta”. Zbog svoje naklonosti prema Markesu, u ovaj post sam pokušala da sakupim sve te manje poznate činjenice iz njegovog života, na osnovu autobiografije, intervjua koje je za života davao, ali i nekih tekstova iz tabloida, jer samo su oni mogli da otkriju da je imao vanbračnu ćerku i to više godina posle Gabove smrti.
Čudan odnos sa majkom
Gabrijel Garsija Markes rodio se u kolumbijskom gradiću Arakataka gde je do osme godine živeo u kući majčinih roditelja. Njegov otac je ubrzo po njegovom rođenju dobio posao u drugom gradu, tako da je on kao beba ostao da živi sa babom i dedom. Svi znamo da su babine priče pokrenule njegovu maštu, koju je kasnije pretočio u sve što je pisao, jer je on to više puta pominjao. Međutim, o majci nije pričao puno, osim da misli da je nije ni poznavao do svoje sedme godine.
U prilog tome ide scena koju je opisao u svojoj autobiografiji, a tiče se prodaje babine i dedine kuće. Naime, malo pre njegovog 23-eg rođendana majka je došla da porazgovara sa njim o tome i kada se pojavila pred njim prvo što mu je rekla je: “Ja sam tvoja majka”. Verovatno je shvatila da je nije prepoznao na prvi pogled, kako je i sam priznao.
odlučio je da oženi svoju ženu kad je imala samo 9 godina
Naravno, nije to odmah sproveo u delo, jer bi u tom slučaju krivično odgovarao. Mercedes Barća Pardo, sa kojom je bio u braku 56 godina do svoje smrti, upoznao je kada je ona imala devet, a on petnaest godina. Bila je ćerka jednog od prijatelja iz detinjstva njegovog oca. Tada se dogovorio sa njom da će se venčati, ali se godinama posle upoznavanja nisu videli, mada su redovno razmenjivali pisma. U jednom od njih Markes je zaprosio Mercedes, a par se venčao 1957. godine.
Gabov biograf Džerald Martin je otkrio da je upravo ona zaslužna za to da Markes shvati da je pisanje njegov poziv. Dok je pisao “Sto godina samoće” ona ih je izdržavala tako što je založila telefon, frižider, radio, svoj nakit i na kraju prodala njihov auto. Takođe, zamolila je njihovog tadašnjeg stanodavca da se odrekne sedmomesečne kirije dok Gabo ne zavši roman.
krio je vanbračnu ćerku koja nosi ime indire gandi
Markes je jednom prilikom izjavio da svako ima tri života: javni, privatni i tajni. Sedam godina posle njegove smrti, shvatili smo koliko su ove njegove reči istinite. Naime, nakon smrti njegove žene Mercedes, porodica je javnosti otkrila vanbračnu ćerku slavnog pisca iz afere koju je 90-ih imao sa meksičkom novinarkom Suzanom Kato.
Ona se zove Indira Kato, a ime je dobila po Indiri Gandi kojoj se Markes veoma divio. Nosi majčino prezime i bavi se produciranjem dokumentarnih filmova. Gabova familija je istinu krila dok je njegova zakonita žena bila živa, iz poštovanja prema njoj, iako se veruje da je ona sumnjala da je njen muž imao nešto sa 33 godine mlađom meksičkom novinarkom u vreme kada su njih dvoje radili na dva filmska scenarija. Sa druge strane, Suzana Kato je krila svoju i Gabovu ćerku “od očiju javnosti” zato što nije želela da ona raste sa pritiskom slavnog oca.
Ljosa ga je ošamario zbog žene
Dva velika prijatelja, Gabrijel Garsija Markes i Mario Vargas Ljosa, akteri su jednog od najpoznatijih sukoba u istoriji književnosti. A sve se dogodilo zbog žene! Ljosa je bio nepopravljivi ženskaroš sa čijim se prevarama njegova žena teško nosila. Jednom prilikom, u nameri da mu se bar na neki način osveti, rekla mu je kako njegovi prijatelji, među njima i Gabo jure za njom.
Malo posle toga dva para su se srela u pozorištu, u Maksiko Sitiju. Nakon Gabovog srdačnog pozdrava Ljosa je prišao, opalio mu šamar i rekao da mu je to zbog toga što je pokušao sa njegovom ženom. Markesova supruga je i u toj situaciji pokazala neverovatnu lojalnost prema svom mužu rekavši tada Ljosi da to ne može da bude istina, jer njen muž voli žene, ali samo zgodne. Ovu epizodu iz Markesovog života ispričao je njegov i Ljosin zajednički prijatelj Giljermo Angulo za The Paris Review.
nije hteo da priča engleski iz protesta
Verovatno pod uticajem svog dede koji je bio pukovnik, Markes je ceo svoj život bio levičar sa otvorenim ant-imperijalističkim stavovima. Takođe, u javnosti je često istupao protiv latino-američkih diktatora, čak je bio prisutan 1958. godine u Karakasu kada je svrgnut sa vlasti tamošnji diktator Markos Peres Himenes. Zbog američke podrške ovim režimima, odbijao je da priča engleski jezik.
Istovremeno, Gabo je bio veliki prijatelj Fidela Kastra. Kada mu je Suzan Sontag sugerisala da mora da prekine prijateljstvo sa njim nazvavši ga komunističkim diktatorom, rekao je da je njihovo druženje čisto intelektualne prirode, te da kad se vide uglavnom pričaju o književnosti.
20 Godina trajala zabrana izdavanja njegovih dela na srpskom
Pre ukidanja ove zabrane 2012.godine, poslednja Markesova knjiga koja je objavljena na srpskom bila je zbirka priča “Oči plavog psa” u izdanju izdavačke kuće Rad. Navodno, agencija koja zastupa njegova autorska prava je uvela ovu zabranu nakon što su neki delovi u izdanju na srpskom promenjeni, bez njihove dozvole. Posle 20 godina prvi Markesovi romani koji su objavljeni na našem jeziku su “Sećanje na moje tužne kurve” i “Hronika najavljene smrti”, kao i obnovljena izdanja “Sto godina samoće” i “Ljubav u doba kolere” u izdanju kuće Sezam Book.
No Comments